Mnogi ne mogu zamisliti izlazak bez čašice alkoholnog pića. Neki uspevaju da se uzdrže od preterivanja, ali nije nepoznanica ni da se prevarimo u proceni “kada je dosta”, pa nas dobro društvo i pitki aperitivi “zavedu” na vrtoglavicu.
Kako podnosimo alkohol u piću zavisi od mnogo faktora. Koje alkoholno piće pijemo, količine pravog alkohola u njemu, ali i od toga pijemo li na “prazan stomak”.
Koliko poznajtete svoj omiljeni alkohol? Tekst pred vama pomoći će vam da bliže upoznate svoje omiljeno alkoholno piće, a sigurni smo da će vam to znanje koristiti u budućim izlascima.
Odakle alkohol u piću?
U osnovi svih omiljenih, kafanskih, pića jeste – alkohol! Ono što je važno znati jeste da nijedno alkoholno piće nije “bezbednije” ili manje štetno jer ima manje alkohola. Ne postoje “bezbedniji“ oblici alkohola, već se razlikuju isključivo po prečišćenosti, odnosno količini pravog alkohola - etalnola.
U zavisnosti od toga pijete li pivo, vino ili žestoka pića poput rakije, viskija ili tekile - korisno je obratiti pažnju na to koliko čistog etanola vaše piće sadrži - ukoliko pratite koliko pijete. Tako pivo od 0,33 L sadrži 5% alkohola, 0,15 L vina ima 12% alkohola, dok 0,05 L žestokih pića koja sadrže čak 40% etanola.
Etanol je bezbojna tečnost, lakša od vode, ali veoma karakterističnog mirisa. Naše alkoholno piće ga dobija putem vrenja iz voća i pomoću gljivica iz kvasaca.
Etanol se u tom procesu vezuje i za brojne druge primese samog vrenja, fermentacije i destilacije, koji našim aperitivima daju specifičan miris, ukus i boju - takozvani bouquet!
Kako nastaju omiljena alkoholna pića?
Različita alkoholna pića podrazumevaju i različite metode i tehnike pravljenja, a procenat alkohola u pićima (etanola) zavisi od količine šećera - i to ne samo onog iz voća (odnosno toga koliko prirodnog šećera voće sadrži) već i od količine industrijskog šećera koji se dodaje kako bi se vrenje ubrzalo.
Alkoholnim vrenjem nastaju piva
Alkoholnim vrenjem se, na primer, dobija pivo, odnosno obrađuju se žitarice poput ječma, raži, pšenice ili kukuruza. Skrob u osušenom zrnevlju se pretvara u slad, a dodavanjem vode, hmelja i kvasca dolazi do vrenja pa se šećeri pretvaraju u ugljen-dioksid, zato je pivo kiselkasto.
Vrenje piva se obično veštački (na silu) prekida kada se postigne željena jačina, što obično podrazumeva koncentraciju (jačinu) od 3 ili 5% etanola.
Fermentacijom nastaju vina i votke
Za fermentisana pića obično slove vina i razne votke. Alkohol u njima se dobija od šećera - voćnog, mlečnog ili fermentacijom glukoze ili maltoze iz skroba krompira, kada se proizvodi votka.
Svež grožđani sok bogat šećerom (tzv. šira), pod dejstvom enzima iz ljuske grožđa, pretvara se u alkohol, a potom u ugljen-dioksid, kada se proces fermentacije prirodno prekida, a procenat alkoloha u pićima postigne 14%.
Destilacijom nastaju jaka, žestoka pića
Destilovana alkoholna pića se dobijaju tako što se podvrgavaju daljoj fermentaciji već dobijenih alkohola. Ovo se obično obavlja na alkoholnim proizvodima od žitarica, tako što se izlažu procesu fermentacije sve dok skrob/slad ne pređe u šećer, a šećer u alkohol!
Fermentacija se obavlja zagrevanjem iznova i iznova, do ključanja, sve dok ne ispari sva voda, a alkohol se specijalnom aparaturom ne kondenzuje i izdvoji.
Ovako složenim procesima nastaju razne rakije, viski, džin i dr, a procenat alkohola u pićima se kreće od 40 do 50%.
Razgrađivanje alkohola i uticaj na telo i psihu
Naše telo koristi zanimljive načine da preradi ili razgradi alkohol koji unesemo. “Lavovski” deo tog posla, odnosno eliminaciju štetnih alkohola poput metanola (iz etanola) - odradi jetra i more njenih njenih enzima.
Kad alkohol stigne do želuca, kiselina u njemu se pojačano luči uz podršku enzima alkoholdehidrogenaze ili ADH. Međutim, želudac je samo prva stanica na putu razgradnje.
Alkohol kroz tanko crevo dospeva u krvotok, a preko krvi dolazi jetru. Jetra uklanja do 90% nusprodukata nastalih opijanjem. Ostatak pića se izlučuje kroz dah, urin ili znoj - upravo zato je moguće osetiti kada je neko pio.
Koncentracija alkohola u krvi
Dok osoba pije, alkohol se apsorbuje u krvotok kroz trbušni zid, odnosno creva. Osim krvotoka i jetre, do alkohola dolazi i do mozga. U proseku, celo telo može da razloži samo jednu jedinicu alkohola na sat, dok je jetri potrebno oko sat vremena da preradi i eliminiše 10g alkohola.
Ako konzumiramo veće količine alkohola njegova koncentracija u krvi raste, i čeka svoje vreme da krene sa razgradnjom i “udari vas”.
Vreme koje je organizmu potrebno da apsorbuje alkohol varira od osobe do osobe!
Količina alkohola u krvi najbrže se utvrđuje policijskim alko-testiranjem, sa kojim su se, verujemo, mnogi susreli. Koncentracija od 0,03 znači da osoba ima 0,03g alkohola na svakih 100ml (0,1L) krvi.
Takođe, ukoliko putujete, dobro je informisati se o Zakonu o saobraćaju u zemlji koju planirate da posetite, s obzirom na to da postoje zemlje u kojima nije dozvoljeno postojanje alkohlola u krvi ako ste za volanom, dok drugi ne dozvoljavaju veću koncentraciju od 0,08g (SAD i Velika britanija).
Uticaj alkohola na telo i um - kako osećamo pijanstvo?
Osećaj da smo pijani zavisi od mnogih faktora. Od toga koliko ste popili, od pića koje pijete (odnosno količine čistog alkohola u njemu), od brzine kojom pijete, zdravstvenog stanja, sitosti, ali i od pola.
Budući da su žene sitnije konstitucije, sa manjim procentom tečnosti u organizmu, a većim procentom masti - u njihovom telu je manje tečnosti u kojoj alkohol može da se razredi. To dovodi do veće verovatnoće da žene brže osete dejstvo alkohola tj. njegove (više) koncentracije.
Kako prepoznajemo pijanstvo?
Alkohol je i supstanca koja drastično menja raspoloženje. Alkohol utiče na nerve čineći ih usporenijim, utiče na delove mozga odgovorne za samokontrolu, ali i na lučenje hormona sreće - zato su neki ljudi živahniji nakon što su popili alkoholno piće, ali ima i onih koji padaju u depresiju.
Sićušni molekuli etanola su zaslužni za popunjavanje međućelija u mozgu, onemogućavajći normalne moždane aktivnosti. Ukoliko pijete brzo, alkohol počinje da plavi mozak.
Međutim, naš mozak poseduje posebne mehanizme koji šalju upozoravajuće signale centralnom nervnom sistemu ako koncentracija ovih molekula postane opasna po život. To su obično mučnina, povraćanje, usporavanje motoričkih funkcija, trnjenje i sl.
Ako uočite ove znake kod sebe ili prijatelja, smanjite konzumaciju alkohola ili potpuno prestanite da pijete! Teški slučajevi prekomernog opijanja dovodili su do trovanjem alkoholom, kome pa čak i smrti. Međutim, oni klasični i najčešći znaci pijanstva su:
- Osećaj vrtoglavice
- Gubitak niti o onome što govorite i nerazgovetnost (“zaplitanje jezikom”)
- Nesigurnost na nogama
- “Duple slike”
- Emotivnost (razdražljivost ili agresija)
Tolerancija na alkoholno piće - mit ili istina?
Istina je da alkohol manje utiče na ljude koji ga redovno piju. Objašnjenje leži u tome što se njihov organizam navikao na konstantne količine etanola. Zbog toga je ovim ljudima potrebno više alkohola kako bi postigli efekat opijenosti, donsono - moraju da piju više da bi se napili. Ova pojava se naziva i tolerancija na alkohol.
Tolerancija na alkohol jedan je i od činilaca povećanja svetske potrošnje alkoholnih pića, pre svga piva koje u celom svetu na dnevnom nivou konzumiraju milioni.
Postoji mnoštvo činilaca koji utiču na stepen sposobnosti da osoba razvije toleranciju na alkohol, a pol i telesna težina su među prednjačećim.
Međutim, tamo gde je nulta tolerancija na alkohol su ulice! Iako nam je svima zanimljivo da sa prijateljima popijemo “poneku čašicu” - u ispijanju alkohola se mora biti odgovoran, naročito ako na žurku, slavu, rođendan i sl. idemo kolima! Budite odgovorni prema sebi i drugima, i za uživanje u alkoholu obezbedite drugo prevozno sredstvo!
