U „Delfi Caféu u SKC-u u sredu, 27. maja, predstavljena je knjiga „Glasovi iz gluve sobe“ generala avijacije u penziji Blagoja Grahovca u izdanju Lagune, koja je bez posebne medijske pažnje za manje od mesec dana zauzela visoko treće mesto na listi najprodavanijih knjiga.
O knjizi koja je neuobičajeni spoj dokumenata, autobiografskih crtica, opservacija, geopolitičkih analiza, izjava svedoka govorili su, pored autora, književnik i novinar Balša Brković koji je za ovu priliku doputovao iz Crne Gore i direktor dnevnih novina Blic Veselin Simonović.
Brković, koji je i autor pogovora, konstatovao je da za ovu knjigu, koja je spretno urađen miks memoarske, publicističke i naučne literature, vlada u Crnoj Gori izuzetno veliko interesovanje.
Predstavivši sebe kao principijelnog pacifistu koji nikada nije želeo da išta ima sa vojskom koju nije ni služio, Brković je kazao da se divi generalu Grahovcu. Kada je jedan pesnik tražio da se u Crnoj Gori uvede vanredno stanje zbog nepoštovanja državnih simbola, general Grahovac se tome usprotivio jer je ocenio da se to kosi sa demokratijom.
Grahovac je i u ovoj knjizi, kao što radi u svojim kolumnama i analizama u podgoričkom listu Vjiesti, demistifikovao moć a i vojsku koja je jedan od simbola moći, primetio je Brković i objasnio da je to u skladu sa njegovom ličnom nultom tolerancijom prema fašizmu u bilo kojoj formi.
On je dodao da su tokom devedesetih pa i kasnije u Srbiji i Crnoj Gori ispoljeni znaci fašizacije društva u vidu spoja politike i mafije.
Za Brkovića je posebno dragocena uverljivost knjige i to što je autor demistifikovao priču o devedesetim. Tek nakon ove knjige može se dobiti prava slika pakla u kome smo živeli devedesetih. On smatra da je zanimljivije za Srbiju nego za Crnu Goru to što je srpski premijer Vučić fasciniran Milom Đukanovićem, o čemu možete čitati u ovoj knjizi.
Brković je ocenio da pored dragocene dokumentarističke građe knjiga predstavlja i literarni iskorak i može da se čita kao najbolji triler. Sigurno će neki pisci naći inspiraciju u opisima političkih igara i spletki u poliitčkim i vojnim vrhovima.
„Ovo je uzbudljivo svedočanstvo o događajima koji su zauvek izmenili Balkan“, kazao je Brković.
Veselin Simonović, koji veoma retko gostuje na promocijama, ispričao je da se sa generalom Grahovcem upoznao tek pošto je pročitao rukopis ove knjige. Odmah je poželeo da štampa feljton u Blicu, a zatim je i prvi objavio razgovor s njim.
Simonović je otkrio da pomno čita komentare i analize generala u podgoričkim Vijestima i uveren je da mnogi političari to čine, kao što će u potaji čitati knjigu iako im se pominju imena u negativnom kontekstu.
Njemu je žao što je Grahovac davao tako mudre savete a niko ih nije primenjivao i zato je toplo preporučio knjigu kao obavezno štivo svima koji žele da se bave poliitkom.
Simonović je priznao da su ga fascinirali u knjizi opisi pojedinih javnih ličnosti kao i faktografski podaci i, da nije uveren u valjanost tih podataka, ne bi prihvatio da promoviše Grahovčevu knjigu. Njemu je dovoljna potvrda da su svi navodi tačni činjenica da se niko od prozvanih nije usudio da demantuje ono što je Grahovac napisao.
General Grahovac je zahvalio Laguni što je imala hrabrosti da štampa njegovu knjigu i rekao da je knjiga imala veoma pozitivan odjek u bivšim jugoslovenskim republikama. Njegova ideja da napiše ovu knjigu ponikla je iz želje da javnost sazna istinu o događajima koji su skrivani kao državna tajna.
Na pitanje voditeljke Vanje Gavrovski, PR menadžera Lagune, zašto nije ranije objavio knjigu, general je odgovorio da je knjiga u glavi napisana pre više godina, ali na papir je nije ranije stavio iz dva razloga. Prvo, iskreno se nadao da će se na našim prostorima stvoriti politički uslovi da se kroz stručnu, naučnu javnu raspravu da odgovor zašto i kako je razbijena Jugoslavija. Kao drugi razlog je naveo da nije želeo da haškim optuženicima otežava poziciju, jer bi neko mogao zaključiti da im se zbog nečega sveti, iako su, po njegovom mišljenju, mnogi od njih zaslužili veće kazne od onih koje su dobili.
