Kako se približi period praznika tako nastaje euforija i potreba da ukrasimo naš dom, kancelariju, kao i sve prostore u kojima provodimo vreme. Retko kad se zapitamo kako je nastao običaj da novogodišnji ukrasi postanu zaštitni znak ovog praznika, i zašto su se uopšte ukrasi za jelku pojavili na njoj.
Kako bismo došli do odgovora zašto je Nova godina nezamisliva bez ukrašene jelke i čitave praznične dekoracije, i koju simobliku nose ukrasi kojima oplemenjujemo prostor, moramo se vratiti u prošlost i istražiti različite legende, priče i običaje.
Novogodišnji ukrasi - nastanak tradicije kićenja jelke
Na pitanje ko je i kada odlučio da novogodišnji ukrasi treba da se nađu na jelci postoji više različitih odgovra. Prema jednoj teoriji prvi ukrasi za jelku bili su postavljeni na ovo zimzeleno drvo u Rigi, glavnom gradu Letonije. Ta jelka je zasijala svojim punim sjajem na na trgu letonske prestonice 1510 godine.
Ideja je došla od trgovačkih esnafa koji su su na trgove tadašnje Livonije ( danjašnje Letonija, Estonija i Litvanija) donosili novogodišnja drvca i kitili ih ručno rađenim figuricama, šarenim vrapcima i sušenim voćem.
Druge legende vezuju prve ukrašene jelke za srce Evrope, i to Nemačku i Francusku. Smatra se da se u Nemačkoj još tokom srednjeg veka kitilo drveće voćem baš kao u Letoniji, a ovaj običaj se zadržao sve do 1841. Francuzi ipak tvrde da su novogodišnji ukrasi na jelci prvi put zasijali u pokrajini Alzas, još početkom 17. veka, da bi 1840. godine ovaj običaj stigao i u Pariz.
Krajem 19. veka ukrasi za Novu godinu su dospeli na jelke u Britaniju, a ostatak sveta je intenzivno počeo da ga upražnjava u 20. veku, pogotovo nakon Drugog svetskog rata. Novogodišnje kugle, novogodišnje lampice i ostali ukrasi za jelku brzo su postali prihvaćeni i omiljeni način da se naznači sezonu praznika.
Prva okićena jelka u Srbiji
Sredinom 19. veka i Srbija prihvata tradiciju kićenja jelke, dok su se pre toga domovi ukrašavali zelenim grančicama, cvećem i voćem. Vlasnici prvih novogodišnjih jelki bile su bogate vojvođanske porodice, koje su ovu tradiciju preuzele od Austrougarske.
Prva jelka na javnom mestu je zasijala u subotičkom obdaništu Lajoša Velđija 24. decembra 1859. godine, kada je stotine dece primilo simbolične novogodišnje poklončiće i pevalo novogodišnje pesme.
Ukrasi za jelku - između paganskih običaja i religije
Gotovo da ne postoji tradicija ili običaj za koju sa sigurnošću možemo tvrditi da potiče od jednog tačnog izvora i da je nastala potkrepljena činjenicama. Ono što simbolizuje svaki običaj jeste veo misterije koji čini da ih se pomno pridržavamo, birajući da verujemo u našu omiljeni priču.
Tako i običaj kićenja zimzelenog drveta za vreme praznika ima različite korene. Jedni veruju da je simbolika zimzelenog stabla bila značajna za germanska paganska plemena. Naime, stabla čuvari imala su posebnu važnost a pripisivali su im se i sveti simboli. Stari Germani ukrašavali su jelku orasima, kolačima, jabukama, a kasnije i kokicama, korišćene su i prave sveće.
Rreligija je dala svoju verziju priče o ukrašavanju jelke. Postoji legenda koja povezuje rođenje Isusa Hrista sa prvom okićenom jelkom. Ona kaže da je oko pećine u kojoj je rođen Isus Hrist raslo zimzeleno drveće, koje je poželelo da pozdravi Isusa kada se rodio.
Bor se zatresao i sa sebe zbacio šišarku na poklon, kedrovo drvo je dalo svoje mirišljave bodlje, a jela nije imala šta da pruži te su je tako anđeli okitili zvezdama koje je ona podarila Isusu. Ova legenda je i jedno od objašnjenja zašto se na vrh novogodišnje jelke stavlja zvezda.
Novogodišnji ukrasi nekada i sad - simbolika koja menja ruho
Kao što smo već napomenuli, prvi ukrasi za jelku bili su voće, trake, kolači i druge namirnice koje su simbolizovale doprinos slavlju povodom ispraćanja stare, a dočeka nove godine. Oni su se obično skidali i delili nakon proslave, a ukrašeno drvo se spaljivalo.
Prvi predmetni ukrasi bili su ručno rađeni i to u oblicima koji u imali određenu simoboliku. Dolaskom Hrišćanstva preuzeta je i religijska simbolika te tako novogodišnji nakit i ukrasi predstavljaju kombinaciju različitih verovanja.
Zvončići su simbol radosti, ptice simbolizuju sreću i veselje, zvezda potiče iz legende o prvoj jelci, anđeo je simbol čistoće, mira i ljubavi, šišarke koje često viđamo na jelkama simbol su plodnosti i materinstva, a orasi i drugo suvo voće koje se prvobitno stavljalo ja jelke simbol su jednostavnosti i kontakta sa prirodom.
Dobro poznate novogodišnje lampice koje su danas nezamenljiv element praznične dekoracije nastale su od sveća koje su se ranije stavljale u prazničnoj noći. Postoji jedno verovanje da je Martin Luter, osnivač protestantske crkve, tokom jedne šetnje kroz šumu bio toliko očaran svetlucanjem zvezda kroz zimzeleno drveće da je odlučio da doda sveće na ukrašenu jelku.
Novogodišnji ukrasi u obliku životinja -značenje
U različitim kulturama životinje obeležavaju različite stvari, a ova verovanja su se prenela i na ukrase za jelku. Tako je čuvena božićna bela golubica simbol čistoće i mira, jelen predstavlja brzinu i napredak, dok su mačke simbol za privlačenje pažnje i novca, a pas simbol vernog prijateljstva i savezništva.
Zanimljiv podatak je da možete pronaći i ukrase u obliku krave, a njihova simbolika je takođe lepa - one predstavljaju ostvarenje želja i ugodan život.
Ukrasi za jelku kao statusni simol
Od trenutka kada su krenuli da budu popularni ukrasi za jelku postali odličan način da se izrazi prestiž onoga ko je dekorisao. U prošlosti siromašne zanatlije pravile ukrase od stakla kako bi se prehranili, a buržazija ih kupovala i stavljala na svoje svetlucave jelke. Danas vlada malo drugačije rivalstvo.
Zahvaljujući društvenim mrežama u prilici smo da vidimo mnogo više fragmenata nečijih života nego što smo to mogli pre njih. Tako mnogi jedva čekaju da otpočne sezona praznika kako bi sa ponosom predstavili na Instagramu fotografiju ili snimak svoje ukrašene jelke. Tada počinje nadmetanje čija jelka je bolje ukrašena i koji su to ukrasi ispratili trednove.
Iako je pomalo zaboravljena simbolika novogodišnjih ukrasa i dalje je prisutna kroz motive koji su zastupljeni i danas. Koliko god da se vremena menjaju i sa sobom nose novitete novogodišnje jelke će zadržati zvončiće, anđelčiće, našarane kugle, svećice i obavenu zvezdu na vrhu. Boje koje će preovladavati su crvena, zelena, plava, zlatna i srebrna jer nas poštovanje ovih tradicija uvek podseća na sigurno mesto koje zovemo dom.
Novogodišnji praznici nas podsete na prave porodične vrednosti, ali i na to koliko je važno slaviti život, i da uvek treba izdvojiti vremena za takve trenutke. Povoda za slavlje ima tokom cele godine, a vi svoj možete naći već ovaj vikend i uz pomoć aplikacije Beograd noću odliučiti gde ćete izaći.
