Koja su to najbolja kafanska jela?! Miris sarme, teletine ispod sača, hrskava gibanica i ćevapi sa kajmakom koji se tope u ustima su vam prva asocijacija na dobru staru kafanu, ali da li ste znali kako su nastali najpoznatiji kafanski specijaliteti i iz kojih krajeva dolaze, saznajte u nastavku ovog našeg teksta.
AJVAR, VRUĆA PROJA, GIBANICA
Pa da počnemo kako red i običaji nalažu od predjela. Uz dobru rakiju se obično zamezi, pa se tako na stolu nađu sir, pršut, ajvar, proja i gibanica. Srpski kavijar, kako ga od milošte nazivaju, ajvar je autentičan srpski proizvod. Vezuje se za južnu Srbiju, pravi se od paprike koja se prvo peče, pa onda melje. Ajvar je od skoro, posle mnogobrojnih polemika, i zaštićen kao srpski brend.
Još jedan autentičan srpski specijalitet je proja. Tradicionalna verzija je samo sa kukuruznim, odnosno projnim brašnom, a malo bogatija je sa sirom ili čvarcima. Za razliku od prehodna dva specijaliteta gibanica nije čisto srpski specijalitet, postoji veliki uticaj turske kuhinje kada je priprema ove pite sa sirom u pitanju, a zanimljivo je da je naziv gibanica preuzet iz jevrejskog jezika. Kada smo već kod sira i srpskih jela, da li možda znate koji je to najskuplji srpski sir na svetu i kliko on zapravo košta?
TELEĆA ČORBA
Kada ste prvo kao aperitiv popili rakiju, bilo da je u pitanju travarica, lozovača, kajsija, dunja ili uvek proverena šljiva, vreme je za čorbu. U našim kafanama su najbolje teleće čorbe, koje okrepljuju posle burne noći provedene u izlasku na nekom od beogradskih splavova i klubova. A da li ste znali da reč čorba potiče od turske reči sorba, koja dalje kroz istoriju poreklo vodi od persijske reči surba, koja znači mesna voda. Pored telećeg mesa, koje se uzima od buta u teleću čorbu ide još i povrće, zatim zaprška na bazi brašna i jaje ili pavlaka pred samo serviranje na kariranom kafanskom stolnjaku.
ĆEVAPI SA KAJMAKOM ILI BEZ
Kada je u pitanju dilema da li se mnogima omiljeni kafanski specijalitet sa roštilja služi sa kajmakom ili bez, ja lično nemam dilemu i uvek je sa, ali da li ste znali odakle ćevapi zapravo potiču? Najraniji spisi o ćevapima, ili o usitnjenom mesu u obliku valjka, nas vode do Antičke Grčke. U 8. veku pre nove ere čuveni Homer ih pominje u svojim delima, a na Balkan dolaze sa Otomanskom imperijom. Ćevapi se spremaju od Vardara pa do Triglava, a zbog razlika u veri mogu biti od telećeg ili svinjskog mesa, najčešće od mešanog, a takođe se prave i od ovčijeg, što je ređe. Način pripreme ćevapa se nije mnogo promenio od davnih dana pa do danas, jedino što se pojavom mašine za mlevenje mesa u 20. veku malo modernizovao. Ranije se meso seckalo sitno na panju i mešalo sa začinima, onda bi se provlačilo kroz levak, da bi se dobio karakterističan oblik i na kraju bi se peklo na ćumuru.
Pojavu ćevapa u Beogradu je najbolje u svom delu opisao komediograf Branislav Nušić. Prema njegovim rečima ćevape je u Beogradu prvi počeo da pravi gazda Živko, koji bio vlasnik kafane "Kod Tanaska Rajića", smeštene na današnjem Studentskom trgu. Od ćevapa se toliko obogatio da je u rodnom Leskovcu sagradio crkvu.
NJENO VELIČANSTVO SARMA
Sarma zapravo potiče sa srednjeg istoka, Asirije ili Mesopotamije. Na persijskom se naziva dolma, na grčkom dolmates, dok Turci koriste dva izraza dolma i na Balkanu nadaleko proširena sarma. Sarma predstavlja umotano meso kupusa, vinove loze, zelja ili blitve sa punjenjem. S obzirom na činjenicu da je Mesopotamija bila razvijena kultura uspešno su se bavili navodnjavanjem, pa im je uspevala vinova loza, čije su grozdove koristili za vino, a listove za sarme. Pomorskim vezama i razmenom robe, recept za dolmu stiže i do Antičke Grčke, a pripremala se i u Vizantiji, pre nego što je potpala pod Otomansku vlast. Zanimljivo je da recept za sarmu do Srbije stiže pre Turaka, još su se na dvorovima Nemanjića i Mrnjavčevića gostili ovim specijalitetom. Danas je zavhaljujući turskom uticaju sarma obogaćena začinima, a najbolje se slaže sa toplom pogačom, hladnim pivom ili crvenim vinom. Inače, pored dobrog izbora hrane uvek ja jako bitno znati i koje su dobre kombinacije jela i pića, koja pića se kombinuju sa kojom hranom.
KAKO JE NASTALA KARAĐORĐEVA ŠNICLA
Mnogima omiljeno jelo u kafani, čuvena Karađorđeva šnicla naziv nosi po dinastiji Karađorđević, ali da li ste znali kako je zapravo nastala? Za nastanak Karađorđeve šnicle zaslužan je kuvar Mića Stojanović, kome je gošća u restoranu naručila Kraljevski kotlet, ali kako nije imao dovoljno sastojaka, kuvar se snašao sa onim što je imao u kuhinji. Napravio je meso sa kajmakom, urolao i servirao dami, koja nije krila svoje oduševljenje. Kasnije će se ispostaviti da je gošća bila Tamara Broz, snaja Josipa Broza Tita.
ŠOPSKA SALATA
Zamezili smo uz rakiju, pojeli smo teleću čorbu i naručili ćevape, ali nešto fali. Nezaobilazna na svakom kafanskom meniju Šopska salata nam zapravo dolazi od komšija Bugara. Zapravo od plemena Šopi, koje je živelo u blizini današnje bugarske prestonice. Sastojci ove čuvene salate su: paradajz, krastavac, pečena paprika, luk, peršun, so, sirće, ulje i punomasni sir. Jedina razlika između srpske i šopske salate jeste u tome što srpska nema sir, da znate kada naručujte u kafani. Šopska salata se savršeno slaze uz glavno jelo, ili kao meze uz rakiju ili hladno pivo.
ORASNICE, VANILICE I REFORMA TORTA
Red je da se posle dobrog ručka u kafani malo i zasladimo. U nastavku vam donosimo tradicionalne srpske kolače i torte:
Orasnice, kako im samo ime kaže se prave od oraha kao glavnog sastojka, ali tu su još i belanca i šećer, a kafane u Skadarliji ih obično služe kao desert na račun kuće.
Vanilice, nadaleko poznati sitni kolači koji nas podsećaju na baku i vraćaju u detinjstvo. Prave se od masti, brašna i šećera, a pune se raznim vrstama džemova, po sistemu šta imaš u kući.
Najbolja po mišljenju mnogih Reforma torta je isto tradicionalna srpska poslastica, nešto novijeg datuma vezana je za period bivše Jugoslavije. Beogradski restorani je uglavnom često imaju na meniju, a pored mnogobrojinih domaćih gostiju, njenim ukusom se oduševljavaju i strani turisti kojih je sve više kako u celoj Srbiji, tako i u samoj prestonici Beogradu.
Ne oklevajte, rezervišite na vreme sovje mesto u nekoj od najpopularnijih beogradskih kafana, ili nekom od tradicionalnih srpskih resotrana putem servisa koji nudi beograd noću aplikacija koja ima preko deset hiljada preuzimanja. Svoje besplatne rezervacije možete ostvariti i pozivom jednog od dobro poznatih brojeva telefona beogradnocu korisničkog call centra: +38163333344 i +38163343433. Svakako jedna od naših toplih preporuka jeste restoran Tradicija na 25. maju koji spaja tradicionalnu srpsku kuhinju i dobar provod, pa ćete pored dobre zabave na ovom mestu moći da uživate i u svim pomenutim najpoznatijim kafanskim jelima.
