Šampanjac je penušavo vino koje se proizvodi isključivo od grožđa uzgajanog u regionu Šampanja, koji se nalazi na severu Francuske. Direktivom Evropske unije je utvrđeno da se šampanjcem sme nazivati jedino vino koje dolazi iz ove oblasti, dok se penušava vina koja dolaze sa drugih geografskih podneblja ne mogu nazivati šampanjcem, već samo penušavim vinima.
KO JE "KRIV" ZA NASTANAK ŠAMPANJCA
Šampanjac je slučajno otkrio monah Dom Perinjon (Dom Perignon), po kome jedan ekskluzivan brend ovog pića danas i nosi naziv. Naime, Dom Perinjon je sa svojih 19 godina pristupio redu monaha Svetog Benedikta, koji su živeli u oblasti Šampanji i bavili se proizvodnjom vina. Mladi Perinjon je bio zadužen za nadgledanje procesa proizvodnje i skladištenja vina. Stariji monasi su mu jednom prilikom dodelili zadatak da reši problem mehurića, koji su u vinima nastajali nakon drugog procesa fermentacije, što je dovodilo do pucanja flaša i propadanja berbe. Za regiju Šampanja se inače dugo vremena mislilo da nije pogodna za proizvodnju vina, dok su penušava vina iz ove oblasti nazivana defektnim ili čak đavoljim. I tako je bilo sve do vremena kada je jedan monah otkrio tajnu. Umoran od kritika drugih monaha kako još uvek nije otklonio problem pojave mehurića, Dom Perinjon je jednom prilikom otvorio flašu kako bi probao ukus ovog "defektnog" pića, malo je reći da je posle par gutljaja bio oduševljen, pozvao je i ostale monahe da uživaju u čarima ovog danas ekskluzivnog pića. Tako je 4. avgusta 1693. godine nastao prvi pravi šampanjac. Povećana proizvodnja šampanjca počinje sa 18. vekom, a zanimljivo je da su radnici prilikom silaska u vinske podrume morali da nose teške gvozdene maske na licu, kako bi izbegli povrede, jer su boce i dalje pucale. Predpostavlja se da su jednu petinu berbe morali da bace zbog neizvesnog procesa fermentacije.
KAKO SE ŠAMPANJA IZBORILA ZA PRIMAT?
Godine 1891. u Madridu je potpisan sporazum da se samo vina proizvedena u Šampanji mogu nazivati šampanjcem, koji je kasnije dodatno verifikovan u Versaju. Do početka 19. veka penušava vina su počela da se proizvode i u drugim zemljama, a pre svega u centralnoj i istočnoj Evropi. Pa su tako poznata penušava vina: Proseko i Asti iz Italije, Kava iz Katalonije u Španiji, ali i vina iz ostalih delova Francuske pod nazivom Cremant, kao što je na primer Blanquette de Limoux iz južne Francuske. Zanimljivo je da je od evropskih država Mađarska krajem 19. veka prednjačila u proizvodnji penušavca sa preduzećem Torley. Dok su danas i Sjedinjene Američke države veliki proizvođač ovog pića.
RAT FRANCUSKE I VELIKE BRITANIJE ZBOG ŠAMPANJCA
I dok su Francuzi tvrdili da su oni prvi otkrili formulu za proizvodnju ovog ekskluzivnog pića, Britanci su bili drugačijeg uverenja. Godine 1662. britanski naučnik Kristofer Merit napisao je članak u kome je tvrdio da svako vino kada mu se doda šećer neposredno pre flaširanja može postati penušavo. Ko je bio u pravu prosudite sami, jedno je sigurno, kada se kaže šampanjac svima je prva acocijacija Francuska.
KAKO SE PRAVI ŠAMPANJAC?
U tradicionalnoj metodi pravljenja penušavog vina u flašu se ubacuju kvasac i šećer, da bi se zatim pečatirala i ostavila da odstoji. Dok stoji u njoj se odvija hemijski proces vrenja između ovih supstanci, a što se duže vremena ostavi da odleži aroma će biti jača, pena kremastija i mehurući finiji. Šampanjac mora da odleži nekoliko godina, onda se flaša zamrzava i tako dobro ohlađena polako naginje ka dole da bi izašao nepotreban kvasac. Prilikom druge fermentacije u vino se dodaju šećer i alkohol, a šampanjac se danas puni u flašama od debljeg stakla, kako bi se izbegli problemi koje su monasi imali u 17. veku.
OD KOJIH SORTI GROŽĐA SE PRAVI ŠAMPANJAC?
Po pravilu za proizvodnju šampanjaca se koriste tri sorte grožđa:
- Pino noar - koji raste na krečnjačkim terenima
- Šardone - neizostavan sastojak šampanjaca i poznat kao vino za sebe
- Pino menije - ređe poznat sastojak šampanjca, inače sorta grožđa koja je visoko rasprostranjena i puno rađa
OTKUD MEHURIĆI?
Za pojavu mehurića u bocama šampanjca odgovoran je visok nivo ugljen dioksida. Šampanjac se tokom proizvodnje fermentiše dva puta, ta druga fermentacija stvara visok nivo ugljen dioksida što dovodi do velikog pritiska i pucanja flaša, pogotovo ukoliko su napravljene od tanjeg stakla.
KAKO SE PRAVILNO SLUŽI ŠAMPANJAC
Šampanjac se služi na ledu, gde je temperatura između 3 i 6 stepeni, a kao i što već možete da naslutite servira se u najvišim i najužim čašama, koje su ujedno i najelegantnije čaše.
Prilikom otvaranja flaše šampanjca prvo se skine folija, dok se palcem drži vrh pampura, da ne bi nekontrolisano izleteo, žice sa pampura se odvrću, ali se ne skidaju. Boca se lagano okreće jednom rukom, a pampur se i dalje drugom rukom pridržava. Prilikom proslava na otvorenom dozvoljeno je i ranije pustiti pampur, da bi se postigao efekat poput vatrometa. Dok se za doček Nove godine u klubovima, hotelima, i na ekskluzivnim splavovima, uvek uz poručenu flašu šampanjca prikači i prskalica koja šljašti i prska na sve strane dok vam konobar donosi ovo dragoceno piće, a sve u cilju kako biste se vi i ljudi koji su sa vama osetili posebnima, ali i kako bi svi drugi mogli da vide da ste baš vi ti koji ste naručili šampanjac. S obzirom na činjenicu da su čaše za šampanjac uske, prvo se nakrive da bi se u njih sipala ova dragocena tečnost. Šampanjac se tradicionalno služi sa jagodama, ali osim ovog tradicionalnog voća dobro ide uz ribu, morske plodove, školjke ili crni i beli kavijar. S obrizom na činjenucu da je ovo premijum piće za specijalne prilike i hrana koja ga prati mora biti na tom nivou.
Iz razloga pošto je ceo proces proizvodnje šampanjca jako komplikovan i skup, pa samim tim i kao krajnji proizvod ima visoku cenu, šampanjac je od davnina bio svrstan u premium pića koja se piju samo u ekskluzivnim prilikama, u koje spadaju venčanja, proslave povodom završetka fakulteta i sticanja diplome, jubilarni rođendani, ali i prilika kada se 31. decembra u ponoć slavi i dočekuje Nova godina. Ukoliko ste daleko od udaje, ženidbe, završavanja fakulteta, ili ste to več sve "odradili", a ni jubilaran rođendan vam nije blizu, ne očajavajte, jer doček Nove 2025 samo što nije.
UKUS DIJAMANATA
Najskuplji šampanjac na svetu delo je brenda "Gout de Diamants", boca je rađena po specijalnoj želji i košta 1829000 američkih dolara. Da, dobro se pročitali, skoro dva miliona dolara. Flašu je dizajnirao Alexander Amosua, osnova je crne boje, na kojoj se nalazi ručno izrađena zlatna pločica od 18-karatnog zlata i ugraviranim imenom vlasnika, optočena belim dijamantima.
Na našem tržištu po ceni prednjači Louis Roederer Cristal u pakovanju od 1.5 litara, a prate ga svakako najpoznatiji Dom Perinjon i Moet u najvećem pakovanju od 6 litara. Cene osim litraže variraju i od godine berbe, dužine stajanja šampanjca i drugih razloga. Od domaćih proizvođača po kvalitetu se izdvaja vinarija Kovačević sa penušavim vinom zapremine 0.75 litara.
Nadamo se da vam je ova tema o šampanjcu bila jako interesantna. Nezaboravite da pregršt sličnih zanimljivosti možete pronaći na beogradnocu magazinu koji se trudi da vam nikad ne bude dosadno i da vam uvek na intersantan i zanimljiv način približi neku temu iz koje čitajući je možete steći naka nova korisna znanja.
