Na kojim standardima bi se ta kritika zasnivala – izgled glumica, broj scena, učešće velikih imena industrije za odrasle, ekskluzivna mesta snimanja? Takvi podaci se možda i mogu pronaći u kratkim opisima filmova koje se spremaš da daunloduješ, ali da li ti je to dovoljno i da li si baš na te stvari mislio?
Koji bi bili stvarni parametri dobrog porno-filma? Brza izmena poza, nežno, pa brutalno ili obrnutim redom, dvojke, trojke, četvorke? Danas postoji toliko žanrova i podžanrova filmske pornografije da se može ispuniti solidan leksikon. I sve zavisi od toga šta ko traži, tj. želi da vidi. Tvoj ukus je samo tvoja stvar, pa, logično, važi samo za tebe. Misliš li da bi pouzdana kritika pomogla?
Naravno, iz ovog odgovora isključujemo one fore iz viceva kad starije žene gledaju pornić kako bi videle da li će sve biti krunisano brakom. Odgovor na staru dilemu zbog čega je pornografija toliko privlačna muškarcima, po mišljenju većine stručnjaka, leži u nekoliko jednostavnih činjenica. Pre svega, pornografija, bilo da je reč o filmu, romanu, internet-sajtu ili časopisu, daje gotovo idealnu predstavu seksualnog odnosa, pri čemu „idealno” podrazumeva odsustvo pehova, neprijatnih iznenađenja, loših završetaka. Zatim, reč je o otvorenom prikazu seksa u kome ništa ne ostaje skriveno, nedorečeno ili nejasno. Na kraju, ključ za primamljivost pornografije je svakako u njenoj osnovnoj „stilskoj figuri” – preterivanju, odnosno hiperbolisanju. Ali, krenimo redom.
Kada se kaže da je pornografska predstava seksa u stvari seks bez greške, to je potpuno tačno. Bez obzira na to šta se sve realno dešava „akterima”, tj. glumcima, budući da su porno-filmovi danas najaktuelniji, najdostupniji i najrašireniji oblik pornografije, u filmu, kao gotovom proizvodu, to se neće videti.
Dakle, nebitno je da li su na snimanje došli dobro ili loše raspoloženi, da li je sve teklo glatko ili je bilo mnogo pauza i rezova. Gledalac dobija ono što želi – vruć, maštovit, maratonski seks. Sjajni ambijenti, lepa negovana tela, privlačne destinacije. Jedna od najvećih evropskih producentskih kuća – „Private” nekoliko godina je većinu filmova snimala isključivo u Kanu, na plažama Azurne obale, u Monte Karlu i drugim mondenskim mestima. Čelnici kompanije su objasnili da je i to deo trenda, i da svakako utiče na popularnost i rejting filmova. Kada se stvar malo bolje sagleda, pornografska predstava seksa vešto barata poznatim klišeima, dajući svojim konzumentima nešto što je gotovo utopija. U igri je, dakle, ceo koncept – ceo san. Jer, pored samog odnosa koji ne zna za „kasnije”, „ne mogu”, „boli me”, „ne znam šta mi je” i slično, sve ostalo je u funkciji stvaranja savršenih prizora – ambijent, izgled „partnera”, njene grudi, njegovi trbušnjaci, ivica bazena, terasa vile, uzdasi, pokreti, čak i reči.
Zavodljivost pornografije leži u njenoj suprotnosti sa realnošću, jer je u stvarnom životu teško objediniti sve faktore savršenog uživanja. Naravno, nije nemoguće, ali ne uvek i ne tako jednostavno kao pritiskom dugmeta na DVD plejeru. Psiholozi na sličan način objašnjavaju i privlačnost masturbacije, posebno za muškarce, jer je ona u potpunosti zabava „po njegovoj meri”. Slike kojima se nadahnjuje, bilo da ih zaista posmatra ili samo zamišlja, takođe su iskorak u predstavu seksa u kome je sve savršeno. Istovremeno, ovde se krije i zamka za sve češću pojavu zavisnosti od pornografije, ali i za druge nesporazume. Legende o seksu iz mašte neretko, prvenstveno kod mlađih i neiskusnih muškaraca, stvaraju nerealnu sliku o tome šta je zaista dobar seks. Opterećenje rekordima iz porno-filmova, mitovi o seksualnoj veštini i izdržljivosti potencijalni su izvor nezadovoljstva i seksualne anksioznosti. Stvaran seks je ipak nešto drugo.
Opčinjenost ovom vrstom seksualnih mitova sve češće vodi u potpunu zaokupljenost virtuelnim uživanjima. Naime, sredinom leta u Vašingtonu je rađeno istraživanje koje pokazuje da je zavisnost od pornografije u konstantnom porastu. Takođe, porede je sa zavisnošću od nekih vrsta droga, a primer koji se navodi u završnom tekstu odnosi se na čoveka koji je na posao dolazio svakoga dana u devet sati ujutru da bi se ulogovao na pornografske sajtove i ostajao tu sve do kraja radnog vremena.
Deset sati dnevno. Reč je o vrlo sposobnom i uspešnom menadžeru, što je učvrstilo tezu psihologa da prekomerno konzumiranje pornografije postaje pretnja koncentraciji, normalnom funkcionisanju i porodičnom životu. Istraživanje je finansirao Američki kongres, ali se ipak odustalo od ekstremnih zahteva konzervativaca da se punoletni korisnici sajtova moraju ulogovati korišćenjem pristupnih kodova. Na taj način sajtovi bi postali nedostupni za maloletnike, ali bi pravo na privatnost odraslih bilo ugroženo. Fanove pornografije spasao je Peti amandman Američkog ustava, koji garantuje slobodu govora, tako da je i insistiranje na „odstranjivanju” pornografije sa televizije i interneta takođe odbijeno. Bez obzira na to što tvrdnje da prekomerno uživanje u pornografiji može da vodi čak i ka potpunoj seksualnoj neosetljivosti i uništavanju seksualnog zadovoljstva, važno je odbraniti pravo na izbor. Isto tako, i pored činjenice da je pornografska industrija jedna od najjačih industrija na svetu, to nikako ne može da funkcioniše kao glavni razlog za neprijatne, incidentne pojave. Pornografija nije isto što i pornografski sistem vrednosti, koji se može roditi u svakom društvu. On mnogo više zavisi od opšte slike tog društva, njegovog standarda, kulture, obrazovnih ustanova, kao i medija u najširem smislu reči.
