Za mene je Beograd najlepši grad na svetu. Istina, nije da sam baš posetio 100 svetskih gradova, ali nije baš ni da se nisam makao dalje od Sremske Rače, Kelebije ili Horgoša, tako da ono što o njemu mislim zasnivam na kako na mom ličnom iskustvu, tako i na iskustvima ljudi oko mene u čije mišljenje i objektivnost imam poverenja (čak i onda kada se sa njima ne slažem).
Razlog zbog čega ga toliko volim su pre svega svi oni ljudi koji su za ovih (skoro) 30 godina prošli pored mene, od kojih su se mnogi i zadržali i čine nerazdvojni deo moje svakodnevnice; ali tu je svakako bitna i određena vrsta širine za koju smatram da mi je Beograd pruža, dok u isto vreme njegove dimenzije ipak nisu tolike da otuđuju ljude fizičkom nepristupačnošću i ubijaju spontanost. Volim da kažem da je Beograd dovoljno veliki da možeš u njemu da se sakriješ i pobegneš od svega što ti smeta i nervira te, ali u isto vreme dovoljno mali da ti je sve na dohvat ruke ako se dovoljno potrudiš. Osim toga, verujem i da je grad koji gotovo svakome može da ponudi barem nešto, te da maltene nema osobe na svetu koja ne može naći čoveka, mesto ili stvar u njemu u koju će se zaljubiti.
Između svih pojedinaca i grupa ljudi koje sam upoznao, škola u koje sam išao, sportova koje sam trenirao, mesta koja sam posetio i voleo, kao i svega ostalog, moj socijalni senzibilitet i dinamiku je na neki način najviše oblikovao klupski život u Beogradu, čiji sam mali i ponosni sastavni deo poslednjih gotovo 15 godina. Mešavina muzike i energije koju koncerti, klubovi, rejvovi, festivali i drugi slični događaji i mesta proizvode, tokom godina mi je pružala različite stvari koje su mi bile preko potrebne u svakodnevnom funkcionisanju. Od izražavanja klinačkog bunta i trošenja energije na rok i metal koncertima i svirkama po SKCu i Akademiji od 2000. godine, preko utočišta koje sam u pubertetu našao među ekipom u Barutani na psy-trance žurkama, do prvog "poziranja" po klubovima i upoznavanja tadašnje mlade gradske ekipe u starom Plastiku i Mintu, pa sve do poslednjih nekoliko godina kada se dosta proširio krug i vrsta mesta koje volim i posećujem - Beograd je uvek u nekom od svojih džepova imao spremno ono što mi je bilo potrebno tada.
Ipak, danas je sve prisutnija pojava takozvanog "klaberskog i muzičkog elitizma" od koje se, iskreno, ježim. Ono što je najgore je da dok sa jedne strane ljudi koji su osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka gradili beogradsku klupsku, i ne samo klupsku nego i kulturnu scenu, gledaju kako da se ujedine i rade zajedno, klinci i ne baš klinci ali teški bolidi, koji su se ispileli u posednjih nekoliko godina, gaje tu vrstu kulturnog i socijalnog separatizma. Umišljaju da poseduju muzički ukus, socijalne karakteristike i kulturne karakteristike koje su na bilo koji način bolje od ostatka scene i ekipe u ovom gradu. Oni na nekim negativnim premisama koje imaju o svima ostalima, tapšući sami sebe po ramenu (o fenomenu "tapšača po ramenu" će biti poseban tekst) grade mikro-ćelije odvojene od ostatka organizma koji čini beogradska klupska scena i Beograd uopšte. Prave umišljene krugove i nepostojeće elite, dok zapravo izgledaju kao šizofreničar koji misli da su svi drugi ludi a samo on normalan.
Među najboljim primerima tog paradoksa je kada jedan od najpoznatijih i najstarijih beogradskih DJeva a sada jedan od najcenjenijih beogradskih ugostitelja u emisiji na Studiju B kaže: "Pa sačekajte, a šta je sa kafanama? I kafane su klabing na neki način", a sa druge strane dečaci i devojčice koje si do pre malo godina skidao sa stolova po kafanama i molio da smanje tog Avićija i Hardvela na kompjuteru, danas drže traktate i predavanja o tome šta je prava muzika, šta je suština klabinga, kakva je klabing scena u Beogradu i objašnjavaju ljudima koji su to "pravi" i "najbolji" klubovi i mesta u Beogradu. Jebeno neverovatno.
Znate li šta je najbolje u vezi sa Beogradom? Nije to ni Barutana za koju sam doslovce živeo, ni Tube koji na samom početku nisam voleo pa sam ga posle obožavao kao drugu kuću, niti su to Lasta i Brankow za koje sam radio, ni Tranzit za koji sada radim, ni Tijuana, KPTM, 20/44, Drugstore, Sunday Beat, Stefan Braun, nekadašnji Mamolo ili Akademija, Underground ili Freestyler, Povetarac, Sound, Čekaonica, Jazz Bašta, Šlep, HotMess, KC Božidarac, Shake n' Shake, ni Mladost/Ludost/Radost/Gadost, KC Grad, bivši Baltazar ili WATS, DOT, niti su to KST, SKC, Hua Hua, Brodarac, Sindikat ili River, Blaywatch ili Acapulco, niti jedan veliki rejv u poslednjih 15 godina, kao ni bilo koja od kvadrilion kafana koje trenutno postoje u Beogradu i niko drugi.
Najbolje u vezi sa Beogradom su oni svi zajedno.
Tek kada veliki broj ljudi skapira da je najveće bogatstvo Beograda to što (barem vikendom) u njemu može da se provede matori metalac, mladi rejver, gastarbajter iz Austrije, momak ili devojka koji bi samo da izađu na piće i slušaju neku lepu muziku, onaj ko voli jazz, lik koji bi da se popne na sto i cepa košulju uz Acu Lukasa (verovatno pomenuti gastarbajter iz Austrije), neko ko bi da sluša disco ili funk, ljudi koji vole Amy Winehouse a i oni koji vole hitove dvehiljaditih i tsl. tek tada će skontati zašto je Beograd, barem meni, jedan od najfenomenalnijih gradova na svetu. Iskreno mislim da je to pravi način za posmatranje i doživljavanje Beograda – u njegovoj punoj širini i "ponudi", a ne sedenjem u ćošku sa ostalim "socijalnim izgnanicima" i hejtovanjem ostatak sveta. To se, naravno, ne odnosi samo na njegov noćni život, već i sve ostale sfere života.
U Beogradu svakome može biti lepo i svako može naći nešto i nekoga za sebe. Ne može mnogo gradova na svetu da se pohvali tolikom i takvom svima dostupnom raznolikošću. I ljudi, zapamtite: Svi mogu i treba da izlaze gde god žele (pa i narodnjak na metal i rejver u kafanu i metalac na techno) i provode se onako kako žele, bez da ih pri tom neko čudno gleda, dok umišlja da je posebna pahulja i da mu/joj govna mirišu na Bvlgari. Vi što tripujete da ste posebni i bolji, niste ni posebni ni bolji. Samo ste debili. Niste vi Beograd, niti najbolji deo njegove scene. Svi ostali osim vas jesu.
Beograd kida.
Beograd je svet.
Milan Cvijić
