Izgleda da ipak nije sve kao u bajci...
Kada odete u Diznilend sve vam deluje šareno, zabavno i veselo...mislite kako ovde sreći nema kraja i da je raditi u Diznilendu kao dobitak na lutriji. Ali, šta kažu neki od zaposlenih:
- Već 3 godine radim ovde. Postao sam zao, mrzim ljude i ne želim da ikad imam decu.
- Radim za Dizni, a video sam da jedna od "princeza" vuče crtu.
- Radim u Diznilendu, a nikada nisam odgledao Diznijev film.
- Radim u Diznilendu, a zaista ne volim decu.
- Pravo koje ljudi sebi daju me zapanjuje iz dana u dan. Čovečanstvo nije lepo.
- Mislio sam da će me rad u Diznilendu činiti srećnim, umesto toga, svaki dan se osećam mizerno.
- Radim u Dizniju "gde se snovi ostvaruju". Ovo je prava ironija, pošto kompanija uništava moje snove pri svakoj prilici.
- Radim u Dizniju i svim silama se trudim da ne postanem rospija.
- Posetioci Diznilenda ponekad umeju da budu toliko zli da radno mesto napuštam u suzama.
- Kako bi bio veseliji za decu, svaki put pre smene, popijem nešto alkohola.
- Radeći za Dizni stekla sam osećaj sopstvene vrednosti. Oni su me spasili.
- Radim kao jedan od Diznijevih likova u Diznilendu i gnušam se mama i njihovih ćerki, tinejdžerki, koje pokušavaju da mi se nabacuju i da mi daju njihov broj telefona.
- Ponekad se, u tajnosti, osećam superiorno jer radim kao Diznijeva princeza. Mislim, koliko često se dešava da vam se fantazije iz detinjstva zaista ostvare?
- Posao u Diznilendu je najgori koji sam ikada imao. Radno vreme je užasno, a posetioci još gori. Nisam mrzeo ljude dok nisam počeo tamo da radim.
- Možda će neki ljudi misliti da sam lud, ali ja zaista želim da budem sahranjen u kostimu patuljka Ljutka, emotivno sam vezan za taj lik.
