Koja je razlika između viskija i burbona, kako izgleda proces proizvodnje, ko je stariji, a ko mlađi brat interesuje sve ljubitelje žestine, alkoholnih pića i noćnog života, a odgovore vam donosimo u nastavku.
Viski - Vatrena voda ili voda života
Jedan od svima nam omiljenih alkoholnih pića, viski poreklo vodi od galske reči koja znači voda života, ili na latinskom akva vitae. Prvi put se u spisima sreće u Škotskoj u 15. veku prilikom naručivanja 500 boca ovog napitka. Viski se u početku proizvodio u manastirima i imao je poprilično sirov ukus, za razliku od današnjeg, jer nije dugo ležao i stario u buretu. Zaslužan za širenje vode života među običnim narodom bio je engleski kralj Henri VIII, koji je raspustio manastire, pa su doskorašnji monasi bili prinuđeni da svoja znanja o proizvodnji alkohola i alkoholnih pića podele sa farmerima, kako bi nešto zaradili. Tako je do tada piće vlastele postalo dostupno širokim narodnim masama.
Kako se proizvodi viski
Viski spada pod žestoka alkoholna pića i dobija se destilacijom žitarica, kao što su ječam, raž, ovas ili pšenica. Proces proizvodnje viskija izgleda tako što se žitarice potope u vodu dok zrna ne proklijaju. Kada zrna proklijaju sledi njihovo sušenje, pa zatim proces fermentacije u kojoj se koristi kvasac da bi se slad pretvorio u alkohol.
Nakon toga se viski sipa u bačve od hrastovog drveta u kojima treba da odstoji najmanje dve godine.
Istorija Burbona
Reč burbon se prvi put spominje u zapisima iz 1850. godine. Iako naziv podseća na Francusku, burbon je čisto američki. Predpostavlja se da je ime dobio po okrugu Burbon, u državi Kentaki, inače bogatom kukuruzom, dok je drugo nagađanje da je naziv poneo po ulici Burbon, koja se nalazi u Nju Orleansu.
Kako se proizvodi burbon
Početna razlika između viskija i burbona jeste zemlja porekla. Dok je viski sinononim za Škotsku, proizvodnja burbona je počela u Americi. Druga glavna razlika je u tome što se burbon proizvodi destilacijom kukuruza, po američkom zakonu kukuruz mora imati 51 odsto u sastavu pića da bi se moglo nazvati burbonom. Zajedničko je i to što se skladište u bačve od hrastovog drveta, s tim što burbon ne mora odležati dve godine. Iako na prvi pogled može delovati da je burbon mlađi brat od viskija, koji nije morao mnogo da se trudi i dokazuje, već je živeo na račun bratovljeve stare slave, u praksi nije baš tako. Postoje i premijum kategorije burbona koje su odležale isto koliko i viski. Straight Burbon je vrsta burbona koji je u buretu odležao najmanje dve godine, dok se kvalitetnijim smatraju oni koji su stajali minimum četiri godine, među koje spada i Four Roses, vrlo popularan kako na svetskom, tako i na našem tržištu, star pet godina. Interesantno je i da postoji slano - kiseli burbon koji se naziva Sour Mash.
Najpoznatiji burboni kod nas
Wild turkey iliti na srpskom divlja ćurka spada pod jeftinije vrste burbona, ali je itekako popularan zbog svoje cene. Zatim Jim Beam - aromatična varijanta burbona. Kao i već pomenuti Four Roses koji spada pod premijum kategoriju, dosta popularan na našem tržištu.
Irski i škotski viski
Irski viski se pravi u kazanima, nastaje mešavinom sladovanog i nesladovanog ječma i poznat je po svojoj mekoći i pitkosti. U buretu mora odležati najmanje 3 godine, a jedan od takvih najpoznatijih na našem tržištu je Jameson. Škotski viski destiluje se tri puta i mora da odstoji u buradima takođe bar 3 godine. Postoje tri vrste škotskog viskija: Malt viski - pravi se isključivo od ječma, kod nas su dostupni brendovi: Balvenie, Ben Riach i Dalmore.
Grain viski - destiluje se više vrsta žitarica. Nema ga na spskom tržištu. Blended viski - pravi se mešavinom Malt i Grain viskija. Najpoznatiji su Ballantines, Chivas, Grant’s i Johnnie Walker.
Alkoholno piće koje se najviše konzumira u svim izlascima i provodima, bilo da su u pitanju splavovi u Beogradu, klubovi, kafane ili je to doček Nove godine Beograd upravo je viski.
Istorija Jack Danielsa - samo za prave ljubitelje
Najpoznatiji američki viski, rodom iz Tenesija nastao je davne 1863. godine kada je trinaestogodišnji biznismen Jasper Danijel kupio destijeriju u kojoj je odrastao posle majčine smrti. Mali Džek rođen je u porodici škotskih imigranata, što će se kasnije pokazati kao jako bitna stavka u njegovoj karijeri. Imao je težak život, odrastao je pored devetoro braće i sestara, majku je izgubio sa nepunih godinu dana, a zbog nemaštine bio je prinuđen da se kao sedmogodišnji dečak zaposli u obližnjoj destileriji. Bio je vredan, odgovoran i posvećen svom poslu, koji je ubrzo i preuzeo. Deluje potpuno nestvarno da je dete od 13 godina bilo na čelu kasnije svetski poznate kompanije za proizvodnju viskija, ali mladi Džek je svoj posao shvatao itekako ozbiljno i ništa nije prepuštao slučaju. Posebno obraćajući pažnju na proces filtracije sirovog viskija, kako bi otklonio ulja i šećere i dobio punoću ukusa, Jasper se trudio da njegov napitak odleži u bačvama propisano vreme, cele četiri godine. A kažu da je tajni sastojak viskija bila izvorska voda, bez gvožđa, koju je dodavao iz obližnje pećine. Za još bolji ukus proizvoda u početku su korišćene glinene flaše sa hrastovom plutom, da bi se kasnije prešlo na staklene.
Pored osećaja za bisnis mladi Džek imao i talenat za dizajn što pokazuje i prvobitna flaša za viski, koja je poput današnjih bila četvrtastog oblika, a logo i fond slova se ni do današnjih dana nisu mnogo promenili. Koliko je Džek bio srećan i ispunjen u svom poslu sa jedne strane, toliko je na privatnom planu bio nesrećan. Nikada se nije ženio, nije imao dece, a kompaniju je posle njegove smrti 1911. godine preuzeo njegov nećak Lemujel Motlov.
Zanimljiv je i način na koji je umro čuveni Džek Denijels. Naime, legenda kaže da je jednog jutra došao na posao i da nije mogao da otvori sef, Alchajmer od kog je bolovao je već bio uzeo maha, zbog svoje nemoći i u naletu besa udario je sef nogom i tom prilikom rasekao nožni prst, tako je dobio sepsu, od koje je naposletku i preminuo, a poslednje reči su mu bile zahtev za pićem.
Destilerija Jack Danijels je inače najstarija u Sjedinjenim Američkim državama. Registrovana je davne 1866. godine, a do danas je zadržala prvobitnu recepturu proizvodnje američkog viskija, sa škotskom genetikom.
Mnogi ljudi kao jeftiniju varijantu viskija smatraju vinjak, i ako baš nemaju neke sličnosti. Saznajte od čega se pravi vinjak i budite upućeni u sva alkoholna pića koje pijete ili susrećete u vašim izlacima noću po beogradskim kafanama, splavovima, klubovima.
