Stand up komedija je direktan i iskren kontakt sa publikom gde je komičar istovremeno i kreator i izvođač programa. Nastup koji zahteva jednu binu, jedan mikrofon, jednog izvođača, pregršt humora i publiku koja će sve to da isprati. Taj program čini niz šala, anegdota i ironičnih priča, upakovanih u tekst koji komičar sam priprema, a koji uglavnom proističe iz ličnog iskustva i pogleda na svet.
Dakle, stand up komedija je prostor za sve one koji žele da ustanu (to stand up) i ispričaju svoju priču na duhovit i društveno satiričan način. Što dalje znači da stand up komedija ne predstavlja puko prepričavanje viceva i već viđenih fora, već autorski materijal jednog komičara.
Danas u našoj zemlji stand up možete pogledati na različitim mestima, u klubovima, poput kluba Ben Akiba, gde se organizuju stand up večeri, teatrima ili festivalima koji se organizuju na godišnjem nivou. Činjenica da ovaj vid nastupa ne zahteva visoku produkciju, dobar stand up se može održati gde god postoji bina, mikrofon i neko ko ume svojom pričom da nasmeje ljude.
Kako je stand up prešao put od potrebe da se izrazimo kroz smeh, do današnjih nastupa koji šalju ozbiljnu društvenu poruku? Pročitajte u daljem tekstu.
Gde i kada nastaje stand up komedija?
Termin stand up komedija se prvi put zvanično upotrebljava od 1966. godine, kada je zabeležen u Oxfordskom rečniku. Međutim, njegovi koreni sežu do sredine 19. veka, kada su se njeni prvi oblici pojavili u Americi. U to doba, belci su odlazili da gledaju minstrel predstave, u kojima se na brutalan način ismevalo poreklo i fizičke odlike Afro-Amerikanca.
Beli izvođači su na podrugljiv način isticali fizičke karakterisitke crne rase, sa groteskno zatamljenim licima, prenaglašenim očima, nosevima i ustima kako bi ih “verno prikazali”. Između ovih tačaka pojavljivali su se izvođači koji su zabavljali publiku svojim monolozima koji su ismevali društvene tekovine i političke ličnosti, i na ovaj način tabali put kojim će poći budući stand up komičari.
Nakon ukidanja ropstva, zabava koju su pružale minstrel predstave polako počinje da jenjava, a na njihovo mesto dolazi vodviljski teatar. Ovaj novi vid zabave obuhvatao je predstave u okviru kojih su posetioci mogli da vide pevače, igrače, akrobate, mađioničare, ali i komičare koji su nastavili da zabavljaju masu svojim humorističnim nastupima.
Vodviljski teatar - između humora i ozbiljne kritike društva
U danima pre mikrofona i ozvučenja forma stand up nastupa se uglavnom svodila na banalne viceve i gegove. Međutim, komičari su ipak morali da paze šta pričaju. Da nije sve bilo šala i komika pokazuje podatak da se iza kulisa vodviljskog teatra strogo vodilo računa o spisku određenih reči koje su bile zabeležene kao one koje se ne smeju izustiti na sceni.
Većina stand up komičara pridržavala se ovih okvira, sklanjavši se od svakog vida kontraverze, kako bi održali tek stečenu popularnost stand up-a. Tako se ustalio humor zasnovan na etničkim stereotipima, koji je već bio proveren.
Ipak, značajan doprinos stand up-u daje Vil Rodžers, jedan od retkih koji nije išao uz dlaku opštem trendu u komediji. U kaobojskom odelu i sa lasom u rukama, istovremeno je izvodio trikove i prosipao oštre političke komentare. Među vodviljskim zvezdama ostaće upamćeno i ime legendarnog Boba Houpa, koji je svojim britkim komentarima i šalama stekao titulu neformalnog oca stand up komedije.
Stand up komičar i pubilika - kako se formirao nastup koji danas možemo videti?
Stand up nastup odlikuje interakcija izvođača sa publikom, kao i bliska atmosfera u kojoj se svako oseća slobodno da se izrazi. Za to je zaslužna pojava bruleske, jer je ovaj format zabave približio izvođača publici, uvidevši da tekstovi mnogo bolje utiču na gledaoce, i šalju im bolju poruku, onda kada su i oni sami uključeni u nastup.
Pojavom mikrofona, televizije, digitalizacije, stand up komedija počinje da se prilagođava novim savremenim tekovinama. Počinje da dobija svoje televizijske formate, ali i mnogo veći prostor za nastupanje. Ono što ostaje kao konstanta jeste upravo ta interakcija sa publikom, i blizak kontakt koji se ostvaruje bez obzira na to da li se nastup odigrava u klubovima, u barovima ili na velikoj pozornici.
Kako se razvila domaća stand up scena?
Humor i zabava nisu nepoznanice na našim prostorima, ali su, u svakom slučaju, potpuno drugačije nego one koje su proizašle iz formata stand up komedije. Zato je put od Amerike do Balkana, za stand up bio poprilično dug i spor.
Bilo je potrebno vreme da povežemo nastup jednog izvođača, koje smo vezivali za pozorište, u baru ili klubu koji smo vezivali za noćni život. Tako se prvi zvanični stand up nastup kod nas održao 2009. godine. Kritika društva kroz humor dovela je do toga da su prvi utisci o stand up-u u našoj zemlji naginjali ka tome da ovu vrstu nastupa svrstaju u estradni milje.
Ipak, kvalitet je kao i uvek uspeo da se izbori za svoje mesto, te su se tako stand up nastupi u našoj zemlji razvijali polako, ali sigurno. Novi izvođači donosili su nove i zanimljive materijale koji su bili prepoznati od strane publike. Osim toga, društvene mreže značajno doprinose promociji ovakvog vida zabave jer sadržaj postavljen na njima najbrže dopire do velikog broja ljudi.
Kada su u pitanju imena poput Srđan Dinčić ili Dinja stand up nastupi koje oni kreiraju su pravi dokaz koliko su društvene mreže doprinele popularnosti i promociji ovakvog tipa humora. Njihovi nastupi su rasprodati mesecima u napred, a oni predstavaljaju samo deo naše stand up scene, na kojoj se sve češće pojavljuju novi komičari sa kvalitetnim sadržajem. Osim toga, stand up sceni se priključuju i ljudi iz sveta glume i televizije, te tako izbor postaje značajno širi.
Ako niste odgledali nijedan stand up nastup do sada, verujemo da ćete posle ovoga želeti da vidite o čemu se radi. Za to imate priliku češće nego što mislite jer se nastupi različith stand up komičara sve češće organizuju po prestoničkim barovima i kafićima. Kako biste imali uvid u ponudu barova i kafića, a i za slučaj da želite da rezervišete svoje mestou nekom od njih, to možete uraditi preko naše aplikacije Beogradnocu.
