Kada pada Uskrs je pitanje i tema o kojoj svake godine razmišljamo sa početkom proleća. Uskrs pada svake godine drugog datuma sa obzirom na činjenicu da je Uskrs pokretni praznik. Ono što je činjenica je to da Uskrs uvek pada u nedelju punog meseca posle prolećne ravnodnevnice, što znači da svake godine Uskrs mora biti u periodu od 4. aprila do 8. maja. Shodno tome ćemo ove godine pravoslavni Uskrs slaviti 5. maja, a red je da se prisetimo osnova hrišćanstva, pre nego što počnemo sa pripremom uskršnje trpeze.
Nedelja pred Uskrs zove se strasna nedelja i svi dani su označeni kao veliki. Sedmicu pred Vaskrs je praznik Cveti, koji obeležava dolazak Isusa Hrista u Jerusalim. Na Veliki četvrtak je održana Tajna večera, posle koje je Juda izdao svog učitelja Isusa, a Veliki petak je najtužniji, jer je na taj dan Hrist razapet na brdu Golgota. Inače reč Golgota, znači lobanja, a sin Božiji je na krstu bio razapet po naredbi rimskog upravitelja Pontija Pilata zbog propagiranja vere i ogromne popularnosti koju je stekao među običnim ljudima. U to vreme najstrašniji oblik kažnjavanja je bilo razapinjanje na krst, a tom prilikom su šake i stopala zakivana za drvo, kako bi osuđenik umro u najgorim mukama. Pored Isusa su bila razapeta još dva razbojnika, koji su prisustvovali čudu Božijem. Hrist je na krstu proveo tri dana, da bi trećeg u nedelju vaskrsao. Veliki petak je dan najstrožeg posta, ko može posti na vodi, a ko nije postio ceo post dozvoljeno je i na ulju. Izbegavaju se sve vrste veselja, na crkvama ne zvone zvona, već se udara drvenim klepalom, a u nekim mestima su zabranjene i sahrane, na ovaj najtužniji dan u hrišćanstvu.
Farbanje jaja
Na veliki petak se farbaju jaja, najpre crvenom bojom koja simbolizuje Isusovu krv, a prvo crveno jaje se ostavlja sa strane, jer je to čuvarkuća i čuva dom do naredne godine. Inače jaja, simbolizuju novi život i bila su prisutna kao simbol i u drugim kulturama, a farbana su kao znak pobede.
U hrišćanstvu je Uskrs najveći praznik, jer predstavlja pobedu života nad smrću, do koje se dolazi kroz žrtvu. Na Veliki petak se u crkvi na posebno ukrašen oltar iznosi Plaštanica koju vernici celivaju do nedelje. Plaštanica je izvezeno platno sa motivima skidanja Isusovog tela sa krsta i polaganja u grob, zato i simbolizuje Isusov grob pred kojim se vernici klanjaju i celivaju. Nakon što se ofarba crvena tura jaja, jaja se farbaju i u druge boje, koje su simbol radosti. Prvo ofarbano crveno jaje je čuvarkuća i one se ostavlja i čuva sve do Uskrsa sledeće godine. U narodu je široko rasporstranjeno farbanje jaja u lukovini, koje datira iz prošlih vremena. Postoje nekoliko predanja kada su se ofarbana jaja prvi put pojavila u hrišćanstvu. Prema prvom, Isus je rekao svojim učenicima da kada kokoške izlegnu crvena jaja biće to znak da je vaskrsao. Prema drugom Marija Magdalena je pred rimskog cara Tiberija odnela crveno jaje i pozdravila ga rečima Hristos vaskrse.
Uskrs je radostan dan, slavlje života nad smrću i simbol ponovnog rađanja. Na taj dan se vernici pozdravljaju sa Hristos vaskrse i Vaistinu vaskrse, a na crkvama zvone zvona. Uskrs je kraj Vaskršnjeg posta koji traje 40 dana, a vernici posle pričesta uživaju u bogatoj uskršnjoj trpezi. Na Uskrs se mala deca mažu crvenim jajem po obrazima kako bi bila zdrava cele godine, a devojke se umivaju vodom u kojoj se kuvalo jaje čuvarkuća kako bi bile rumene i lepe cele godine.
Kucanje jajima
Uskrs ili Vaskrs su inače oba pravilna naziva najvećeg hrišćanskog praznika. Uskrs je srpski narodni rečnik, a Vaskrs je deo staroslovenskog govora. Uskrs, odnosno Vaskrs je praznik radosti, pogotovo za najmlađe, pa je kucanje jajima pre doručka, a i drugih obroka, tradicija u svakom domu. Takođe, oni takmičarski nastrojeni boje i guščija ili čak drvena jaja, kako bi pobedili članove porodice i plasirali se u drugi krug. Ofarbana jaja se međusobno poklanjaju među rodbinom, komšijama i prijateljima, a kucanje jajima ne izostaje ni sa svakim ko se u vreme uskršnjih praznika sretne. Za Uskrs se peče i posebna pogača Kovržanjak koja se tako zove jer je krivudavog oblika i služi da se na površinu umetnu jaja. U nekim krajevima, pogotovo seoskim sredinama, gde ljudi uglavnom žive u kućama sa dvorištem je običaj da se uskršnja jaja sakrivaju po travi, pa se ide u „lov na jaja“ u čemu uživaju mala, a i malo veća deca.
Koja hrana se jede za Uskrs
Vaskršnje praznike odlikuje bogata trpeza, ali se jagnjeće pečenje ne sprema ako nije prošao Đurđevdan, koji se inače slavi 6. maja. Prvo se jede kuvano jaje, pa onda sve redom. Obično meze sačinjeno od sireva i suhomesnatih proizvoda, koji se nisu konzumirali tokom posta, zatim razne pite sa jajima, a kao glavno jelo meso u vidu prasećeg pečenja ili od buta uz razne salate i priloge, i na kraju torta.
Uskršnji zeka
Jedna slatka i simpatična tradicija koja nema veze sa hrišćanstvom se vezuje za Uskršnjeg zeku. Zec je još u paganskim običajima povezivan sa simbolom plodnosti, rađanja i novog života, pa se njegov motiv obično pojavljuje u proleće, kada se priroda budi. Nastao je najpre u nemačkoj kulturi u 17. veku, da bi se proširio po drugim kulturama i kontinentima. Predstavlja nešto slično Božić Bati, pa deci za Uskrs donosi poklone.
Pokloni za Uskrs
Za Uskršnje praznike se osim ofarbanih jaja najmlađima poklanjaju čokoladna jaja, kao i čokoladne zeke, ređe igračke. Takođe u nekim delovima istočne Srbije i Vojvodine se poklanjaju i posebne pogače sa jajima, koje su domaćice brižljivo umesile. Isto tako, stalak za jaja može biti koristan i lep poklon ukoliko idete u goste za uskršnji ručak.
Da li se za Uskrs izlazi?
Uskrs je porodičan praznik, ali se u današnje vreme malo modernije slavi. Pa će vam tako brojni restorani i kafane u Beogradu ukoliko ih posetite za Uskrs u znak dobrodošlice pokoniti ofarbano jaje. Takođe za Uskrs je po pravilu lepo vreme pa možete na uskršnji ručak sa članovima porodice izaći u neku od bašta restorana, kafića i kafana, ili na terasu nekog splava. Za Veliki petak uglavnom ne radi nijedan klub i kafana i to veče treba provesti uokviru porodice. Dok za sam Uskrs uveče može da se izađe. Ukoliko ipak želite da neko veče za vreme uskršnjih praznika, bez obzira koji to dan bio, izađete u klub, kafanu, na splav, onda je najbolje da pozovete naše kolege call centra Beograd Noću kako bi se imformisali koja mesta za izlazak koji dan rade, a koji ne, i pritom da na jednostavan način napravite sigurnu i potpuno besplatnu rezervaciju.
Po narodnim običajima za Uskrs valja rano ustati i otići u crkvu, a ne treba zaspati pre ponoći, što nam ostavlja dovoljno prostora za neki laganiji izlazak, jer ipak slavimo najradosniji praznik.
Pobusani ponedeljak – Vaskrs mrtvih
Prvi sledeći ponedeljak posle Vaskrsa je poznat i kao Vakrs mrtvih ili pobusani ponedeljak, jer se na grobove onih koji više nisu sa nama nose farbana jaja. Jaja za ovu priliku treba obojiti dan ranije.
Obzirom da ove godine Uskrs pada 5. maja i da se praktično nadovezuje na Prvi maj to nam daje mogućnost da negde i otputujemo, ako smo ljubitelji putovanja i ako praznike želimo tako da prvodemo, a mogućnosti nam dozvoljavaju.
